ПЕДАГОШКА СЛУЖБА


ПОСЕТИТЕ САЈТ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ,


НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ

РАЗВОЈА
 

Информације о броју бодова поседњег уписаног ученика


по завршеном упису


у средње  школе 2017-2018. школске године можете наћи на следећем сајту:



http://www.upis.mpn.gov.rs/Cir/Srednje-skole-pretraga










КАД ДЕТЕ РУЖНО ПИШЕ



Дешава се да иза ружног дететовог рукописа некада не стоји нерад, немар или брзоплетост:


‘’Дисграфија представља поремећај у савладавању вештине писања иако постоје сви потребни услови да се вештина развије: нормална интелигенција, добар вид и слух, потребна стимулација и мотивација детета.
Како ухватити знаке дисграфије?
Неки од типичних су следећи:
•           Преписивање захтева много времена
•           Нечитљив рукопис
•           Мешање великих и малих слова, неправилна величина и облик слова
•           Речи „испадају“ из редова, слова "искачу" из речи
•           Редови не прате хоризонталне линије, већ иду укосо или таласасто
•           Слична слова се замењују (графички или фонетски слична, нпр „д“ и „б“, „с“ и „з“)
•           Писање с десна у лево, такозвано „огледалско писмо“
•           Размак између речи значајно варира; од тога да се речи сударају до тога да се праве огромни размаци
•           Неорганизовано писање по папиру; не могу да се "одмере" маргине, простор на којем може да се смести реч
•           Прсти су згрчени током писања, необично позиционирани на оловци.
 
Ако сте приметили да дете има неки од ових симптома, онда обратите пажњу на следеће: сваки тип дисграфије окарактерисан  је специфичном врстом проблематике, те с тога ако желимо да коригујемо писање, важно је да програм направимо тако да се ради тачно на оним проблемима који су у основи. Дисграфије можемо грубо поделити у четири групе: визуелне, аудитивне, језичке и графомоторне.’’

Извор текста: сајт www.yumama.com
аутор текста:  Др Наташа Д. Чабаркапа, логопед





IZVOR
http://zelenaucionica.com/procitajte-savete-za-roditelje-skolaraca-koje-daje-poznati-americki-psiholog/?lang=lat

Pročitajte savete za roditelje školaraca koje daje poznati američki psihologa

Pročitajte savete za roditelje školaraca koje daje poznati američki psiholog i autor više od 40 knjiga, Kevin Leman. Dr Kevin Leman je međunarodno poznati psiholog, radijska i televizijska ličnost i govornik, član Udruženja američkih psihologa.

psih
Dr Kevin Leman je međunarodno poznati psiholog, radijska i televizijska ličnost i govornik, član Udruženja američkih psihologa. Autor je preko 30 Tajmsovih bestselera i nagrađenih knjiga, i učestvovao je u svim najgledanijim američkim radio i televizijskim programima. Evo nekoliko njegovih najpoznatijih saveta za roditelje školske dece:

 

Nikada ne pitajte dete da li ima domaći zadatak. Stvorite takvu atmosferu u porodici da dete zna da očekujete da ima dobar uspeh u školi i daje sve od sebe, ali da je samo odgovorno za svoje obaveze, kao što su domaći zadaci. Naravno, ukoliko dete ne ispunjava svoje školske obaveze i to se odražava na uspeh, uskratićete mu razne privilegije kao što su izlasci, druženja, rođendani, igranje na računaru ili odlazak u bioskop.
Prestanite da budite decu i svakodnevno ih požurujete da kako ne bi zakasnila u školu. Vi niste budilnik u ljudskom obličju. Deca treba da dobiju svoj budilnik, i tu prestaje svako vaše angažovanje oko ustajanja. Naravno, u početku će verovatno kasniti, ali vi ni slučajno ne treba da ih budite niti štitite od posledica. Napišite učiteljici poruku i objasnite u njoj da dete nema nikakvo opravdanje za svoje kašnjenje, i tražite da postupi onako kako se postupa sa decom koja kasne na časove. Naravno, ukoliko školski uspeh deteta trpi zbog njegovih kašnjenja, opet stupa na scenu uskraćivanje privilegija.

 
Ne preterujte sa pohvalama. Kad dete donese iz škole peticu na kontrolnom, nemojte ga dizati u zvezde, već recite nešto poput “Ooo, to je baš dobro za tebe!”. Time mu dajete do znanja da ne uči da bi vas učinilo srećnim, već da bi imalo uspešan život.
Nikad ne pitajte dete “Kako je bilo u školi?” Dobro znate da ništa nećete saznati zapitkivanjem, a ipak uporno ponavljate ovu rečenicu svakog dana. Umesto toga, ćutite i čekajte da dete samo počne da priča. Kada se to desi, nemojte ni tada postavljati dodatna pitanja, već koristite čarobnu rečenicu “Pričaj mi više o tome”. Za početak, u pitanju je zapovest, a ne pitanje, i to zapovest koja ne zvuči nimalo autoritarno, pa će je dete bez otpora prihvatiti, a vi ćete konačno početi da dobijate prave informacije.