Процена ризика

   
 
ОСНОВНА ШКОЛА,,МИЛИСАВ НИКОЛИЋ,,
Ул.чаршија цара Лазара бр. 1, 12313 Божевац
Број тел 012-281-145, 012281-146
mail: [email protected]
Деловодни број: 1841/23
Датум:29.12.2023.година
 
 
 
На основу члана 19. Закона о родној равноправности („Службени гласник РС“ број 52/21)  за потребе ОШ,,Милисав Николић“ у Божевцу, израђује се:
 
 
 
 
ПЛАН УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА ОД ПОВРЕДЕ ПРИНЦИПА  РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ  ОШ,,МИЛИСАВ НИКОЛИЋ“ у БОЖЕВЦУ
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

УВОД
 
Родна равноправност подразумева једнака права, одговорности и могућности, равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота, једнаке могућности за остваривање права и слобода, коришћење личних знања и способности за лични развој и развој друштва, једнаке могућности и права у приступу робама и услугама, као и остваривање једнаке користи од резултата рада, уз уважавање биолошких, друштвених и културолошки формираних разлика између мушкараца и жена и различитих интереса, потреба и приоритета жена и мушкараца приликом доношења јавних и других политика и одлучивања о правима, обавезама и на закону заснованим одредбама, као и уставним одредбама.
 
Дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, јесте свако неоправдано разликовање, неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), на отворен или прикривен начин, у односу на лица или групе лица, као и чланове њихових породица или њима блиска лица, засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду у: политичкој, образовној, медијској и економској области; области запошљавања, занимања и рада, самозапошљавања, заштите потрошача (робе и услуге); здравственом осигурању и заштити; социјалном осигурању и заштити, у браку и породичним односима; области безбедности; екологији; области културе; спорту и рекреацији; као и у области јавног оглашавања и другим областима друштвеног живота.
 
Непосредна дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, постоји ако се лице или група лица, због њиховог пола, полних карактеристика, односно рода, у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.
 
Посредна дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, постоји ако, на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса, лице или групу лица, ставља или би могла ставити, због њиховог пола, полних карактеристика, односно рода, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.
 
Дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода постоји ако се према лицу или групи лица неоправдано поступа неповољније него што се поступа или би се поступало према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравају да траже заштиту од дискриминације на основу пола, односно рода, или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању.
 
Дискриминацијом на основу пола, полних карактеристика, односно рода, сматра се и узнемиравање, понижавајуће поступање, претње и условљавање, сексуално узнемиравање и сексуално уцењивање, родно заснован говор мржње, насиље засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду или промени пола, насиље према
женама, неједнако поступање на основу трудноће, породиљског  одсуства,  одсуства ради неге детета, одсуства ради посебне неге детета у својству очинства и материнства (родитељства), усвојења, хранитељства, старатељства и подстицање на дискриминацију као и сваки неповољнији третман који лице има због одбијања или трпљења таквог понашања.
 
Дискриминација лица по основу два или више личних својстава без обзира на то да ли се утицај поједних личних својстава може разграничити је вишеструка дискриминација или се не може разграничити (интерсексијска дискриминација).
 
Законом о родној равноправности уређује се појам, значење и мере политике остваривања и унапређења родне равноправности, као и врсте планских аката у области родне равноправности, надзор над применом закона и друга питања од значаја за остваривање и унапређење родне равноправности. Наведеним законом се уређују обавезе органа јавне власти, послодаваца и других социјалних партнера да интегришу родну перспективу у области у којој делују.
 
Чланом 13. Закона о родној равноправности дефинисане су врсте планских аката, међу које спада и План управљања ризицима од повреде принципа равноправности. План управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности представља гаранцију родне перспективе, уродњавања и уравнотежене заступљености полова у поступањима органа јавне власти, послодаваца, осигуравајућих друштава, политичких странака, синдикалних организација и других организација и удружења.
 
У Националној стратегији за родну равноправност од 2021. до 2030. године дефинисан је Посебан циљ 2. Обезбеђене једнаке могућности за остваривање и заштиту људских права као претпоставка развоја и безбедног друштва, Мера 2.4. Јачање капацитета, унапређивање институционалног и нормативног оквира родне равноправности у политичком животу и обезбеђивање равноправног учешћа жена и мушкараца, посебно рањивих група у одлучивању о јавним пословима. Ова мера подразумева између осталог усклађивање аката о унутрашњој организацији и уређењу органа јавне власти, аката политичких странака, синдиката и удружења грађана и предузимање посебних мера како би се смањио родни јаз и обезбедила родно уравнотежена заступљеност у управљачким и надзорним телима и на руководећим местима у институцијама, јавним установама, посебно у ЈЛС, месним заједницама, на изборним листама и у органима за спровођење избора, политичким странкама, синдикатима и удружењима грађана и успоставиле претпоставке за равноправно учешће жена и мушкараца и посебно рањивих група у планирању, припреми, доношењу и спровођењу одлука које утичу на њихов  положај  уз  уважавање  њихових  интереса,  потреба  и  приоритета  приликом
обликовања  и  одлучивања  о  јавним  политикама  у  складу  са  Законом  о  родној равноправности (чл. 7, 10, 26, 47 и 48).
 
 
 
 
 Међународни акти и правни оквир Републике Срби је на којима се заснива родна  равноправност
 
 
Република Србија је прихватила велики број међународних документа и интегрисала их у домаћи правни систем у циљу остваривања родне равноправности кроз националне законе и јавне политике. На глобалном нивоу, најзначајнији документ који се односи на спречавање дискриминације жена јесте Конвенција о спречавању свих облика дискриминације жена (тзв. CEDAW), коју је Република Србија ратификовала1 и о чијем спровођењу подноси периодичне извештаје Комитету Уједињених нација.
 
Као чланица УН Република Србија се обавезала и на примену конвенција о људским правима, али на постизање циљева у специфичним областима.
 
Процес европских интеграција такође подразумева усаглашавање националног законодавства са прописима, посебно директивама Европске уније, и у овој области, које се тичу једнаких шанси и недискриминације, као што су Директива 2006/54/ЕЗ о спровођењу принципа једнаких могућности за мушкарце и жене у погледу запошљавања и занимања, Директива Савета Европе 78/2000 о дискриминацији. Национално законодавство Републике Србије усаглашено је са конвенцијама Европске уније и Савета Европе (Декларација Савета Европе о једнакости мушкараца и жена као основном принципу демографије, Европска конвенција о људским правима и др.).
 
Осим докумената који су усвојени са циљем примене међународних обавеза Република Србија гарантује равноправност жена и мушкараца и обавезује све државне органе да раде на оставривању равноправности жена и мушкараца. Члан 15. Устава Републике Србије гласи „Држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности“. 2
 
 
 
1 CEDAW – енгл. Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women је Конвенција коју је ратификовала СФРЈ 1981. године, а Република Србија као правна наследница СФРЈ је преузела обавезе које произилазе из ове конвенције.
2       https://www.paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html
 
Међународни ак ти
 

  • Повеља Уједињених нација
  • Универзална декларација о људским правима (1948);
  • Европска повеља о људским правима (1950);
  • Међународни пакт о грађанским и политичким правима (1966);
  • Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (1966);
  • Конвенција о правима детета (1989) и протоколи уз конвенцију;
  • Конвенција о правима особа са инвалидитетом (2006);
  • Конвенција о спречавању свих облика дискриминације жена (тзв. CEDAW);
  • УН Програм акције у односу на мало оружје и практичне мере за разоружање (ПоА);
➢ Резолуција СБУН – жене мир и безбедност 1325(2000), 1820 (2008), 1888 (2009),
1889 (2009), 1906 (2010), 2016 (2013), 2122 (2013);
  • Резолуција ГСУН 65/69 – Жене, разоружање, неширење и контрола оружја;
  • Пекиншка декларација и Платформа за акцију (1995);
  • Пекинг  +  15  и  Пекинг  +  25  –  Национални  преглед  о  оствареном  напретку  у
спровођењу пекиншке Декларације и Платформе за акцију;
  • Програм Акције Међународне конференције о становништву и развоју (1994);
  • Специјална сесија ГСУН: Жене 2000: Родна равноправност, развој и мир за 21 век
(2000) – Миленијумска декларација УН A/Res/55/2 (2000);
  • Директива Савета Европе 78/2000 о дискриминацији;
  • Директива 2006/54/ЕЗ о спровођењу принципа једнаких могућности за мушкарце и
жене у погледу запошљавања и занимања;
  • Агенда 2030 – циљеви одрживог развоја A/RES/70/1 (2015);
  • Eвропска  конвенција  за  заштиту  људских  права  и  основних  слобода  и  пратећи
протоколи;
  • Повеља ЕУ о основним правима 2016/c 202/025;
  • Бечка декларација и програм деловања (1993);
 
 Пр авни оквир Републике Срби је
 
Устав Републике Србије, у основним одредбама гарантује равноправност жена и
мушкараца и обавезује државу да води политику једнаких могућности (члан 15), забрањује непосредну и посредну дискриминацију по било ком основу или личном својству укључујући и пол (члан 21. став 3), прописује могућност предузимања посебних мера ради постизања пуне равноправности лица или групе лица које су у неједнаком положају са осталим грађанима (члан 21. став 4), гарантује једнакост пред законом (члан 21. став 1), једнаку законску заштиту (члан 21. став 2), заштиту пред судовима (члан 22. став 1), другим државним органима (члан 36. став 1) и међународним институцијама (члан 22. став 2), право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву или обавези (члан 36. став 2), право на правну помоћ (члан 67. став 1) од стране адвокатуре (члан 67. став
и службе правне помоћи у ЈЛС (члан 67. став 2) и упућује на законско регулисање бесплатне правне помоћи (члан 67. став 3), право на рехабилитацију и накнаду материјалне и нематеријалне штете проузроковане незаконитим или неправилним радом државног органа (члан 35. став 2), јемчи заштиту података о личности (члан 42), право азила (члан 57), слободу одлучивања о склапању брака, равноправност супружника, изједначава статус ванбрачне заједнице и брака у складу са законом (члан 62), гарантује равноправност родитеља у издржавању, васпитању и образовању деце (члан 65), јемчи слободу одлучивања о рађању (члан 63) и посебну заштиту мајки, трудница, деце и самохраних родитеља (члан 66) као и посебну здравствену заштиту трудница, мајки и самохраних родитеља са децом до седме године, која се финансира из јавних прихода (члан 68) и социјалну заштиту породице и запослених (члан 69).
Закон о родној равноправности („Службени гласник РС“ број 52/21);
Закон о изменама и допунама Кривичног законика („Службени гласник РС“ број
35/19);
Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације („Службени гласник
РС”, број 22/09);
Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“ број 22/09 и 52/21);
Закон о спречавању насиља у породици („Службени гласник РС“ број 94/16,10/2023);
Закон о равноправности полова („Службени гласник РС“ број 104/09);
 
Међународни акти
➢ Повеља Уједињених нација
➢ Универзална декларација о људским правима (1948);
➢ Европска повеља о људским правима (1950);
➢ Међународни пакт о грађанским и политичким правима (1966);
➢ Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (1966);
➢ Конвенција о правима детета (1989) и протоколи уз конвенцију;
 ➢ Конвенција о правима особа са инвалидитетом (2006);
➢ Конвенција о спречавању свих облика дискриминације жена (тзв. CEDAW);
➢ Директива Савета Европе 78/2000 о дискриминацији;
➢ Директива 2006/54/ЕЗ о спровођењу принципа једнаких могућности за мушкарце и жене у погледу запошљавања и занимања;
➢ Eвропска конвенција за заштиту људских права и основних слобода и пратећи протоколи;
➢ Повеља ЕУ о основним правима 2016/c 202/025...
Правни оквир Републике Србије
➢ Устав Републике Србије, у основним одредбама гарантује равноправност жена и мушкараца и забрањује непосредну и посредну дискриминацију по било ком основу или личном својству укључујући и пол
➢ Закон о родној равноправности („Службени гласник РС“ број 52/21);
➢ Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09);
 ➢ Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“ број 22/09 и 52/21); 
➢ Закон о равноправности полова („Службени гласник РС“ број 104/09).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. ОПШТИ  ДЕО
 
Подаци  о послодавцу
Назив ОШ,,Милисав Николић“
Адреса ул.чаршија цара Лазара бр. 1, 12313 Божевац
Број телефона 012/281145
Електронска адреса [email protected]
Веб сајт https://osmilisavnikolic.nasaskola.rs
Матични број 07142102
ПИБ 101337698
ПОДАЦИ О ЛИЦУ ЗАДУЖЕНОМ ЗА РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ Име и презиме Маријана Вељковић
Број телефона 012/281145
Електронска адреса [email protected]
ПОДАЦИ О ЛИЦУ ОДГОВОРНОМ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ МЕРА ИЗ ПЛАНА УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА Име и презиме Сребранка Томић
Број телефона 012/281146
Електронска адреса [email protected]
 
 
2. ПОДАЦИ О СТРУКТУРИ ЗАПОСЛЕНИХ
 
У ОШ,,Милисав Николић“ у Божевцу ,  запослено је укупно 42 лица.
 
Табела 1. Полна структура запослених
 
ОШ,,Милисав Николић“ у Божевцу		 Запослени према полу Укупно
Жене Мушкарци  
42
   		  
100%
32  76,19 %
 		 10 23,81%
             
 
 
 
 
Табела 2. Старосна структура
ОШ,,Милисав Николић“ у Божевцу Старосна структура запослених  
Укупно
Од 21- 30 Од 31-40 Од 41-50 Од 51-60 Од 61-65
М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж
1 1 3 11 4 10 / 7 2 3
Укупно 2 14 14 7 5 42
 
Табела 3. Степен образовања запослених
 
ОШ,,Милисав Николић“ у Божевцу		 Стручна спрема  запослених  
Укупно
Без школе Основна школа Средња школа Виша школа Факултет Доктор наука
М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж
/ / 2 5 / 3 2 4 6 20 / /
Укупно        / 7 3 6 26        / 42
 
Табела 4. Лица на положајима
 
Руководећа радна места (директор)		 Број мушкараца Број жена Укупно
 
1		  
/		  
1
 
Табела 5. Орган управљања школе
 
Школски одбор		 Број мушкараца Број жена Укупно
 
4		  
5		  
9
 
3. ОБЛАСТИ КОЈЕ СУ РИЗИЧНЕ ЗА ПОВРЕДУ ПРИНЦИПА РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ
 
 
Родно осетљива статистика    
 
Да би се добро разумеле потребе за остваривањем родне равноправности неопходно је постојање родно осетљиве статистике, родно разврстаних података и родних индикатора. То су кључни алати за формулисање, примену, надзирање, евалуацију и ревизију циљева на свим нивоима друштвеног деловања. Родно осетљива статистика обезбеђује податке за креирање и ревизију политике и програма организација како не би производиле различите ефекте на жене и мушкарце. Поред тога, она обезбеђује веродостојне податке о стварним ефектима политика и програма на животе жена и мушкараца. Републички завод за статистику исказује висок ниво родно осетљиве статистике, али многи државни органи, институције и привредни субјекти не прикупљају и не евидентирају родно разврстане податке.
Редовно и свеобухватно праћење и приказивање родно осетљивих података омогућавају сагледавање стања у друштву (организацији) у погледу родно засноване дискриминације, као и креирање, планирање и спровођење политика и програма који су усмерени на отклањање неједнакости и унапређење положаја дискриминисаних група или дискриминисаних појединаца и појединки.
У Републици Србији је у претходном периоду значајно унапређено прикупљање података и разврставање по полу, али и даље постоји много простора за унапређење. Републички завод за статистику располаже подацима разврстаним по полу у различитим областима живота (здравство, образовање, социјална заштита, правосуђе, запосленост, зараде и пензије, коришћење времена, итд.). Србија је била прва држава ван Европске уније која је 2016. године увела Инедкс родне равноправности.
Школа сваке године доставља статистичке извештаје о крају и почетку школске године, Републичком заводу за статистику Републике Србије, где се, између осталог, налазе и родно разврстани подаци како за запослене, тако и за ученике.
 
Опис Стања
 
ОШ,,Милисав Николић“ у Божевцу, нема интерну документацију из области родне равноправности. Такође, не постоје принципи или мере којима се мање заступљеном полу обезбеђује активно учешће у саставу и раду органа управљања и не издвајају се средства за унапређење родне равноправности.
 
Без обзира на непостојање мера или принципа у спровођењу родне равноправности у установи у претходном периоду није било узнемиравања, полног узнемиравања, посредне или непосредне дискриминације, као ни судских спорова из ове области
На основу представљених бројчаних података можемо закључити да у структури запослених у нашој школи постоји више запослених жена.
 
Не постоји правило и разлози због којих су на поједина радна места запошљавани у већем броју припадници одређеног пола, јер  Школа је у обавези да распише конкурс за пријем у стални радни однос на порталу НСЗ-а  и  конкурс мора бити јавно доступан, уз поштовање процедура прописаних Законом и подзаконским актима. 
У погледу старосне структуре запослених, међу оба пола заступљена су лица средње животне доби.
Што се тиче образовања, висока стручна спрема је доминантна међу оба пола запослених.
У школи се зараде исплаћују у складу са Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама (,,Сл.Гласник РС“ бр.44/01………86/2019-др.закон,73/2023,83/2023,119/2023) , тако да се нето зараде запослених утврђују према објективном критеријуму и не зависе од пола запослених.
Стручно усавршавање и оспособљавање запослених није условљено полом запослених.
 
 
4.МЕРЕ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ
4.1. Опште и посебне мере
Мере за остваривање и унапређење родне равноправности се могу разврстати у опште мере и посебне мере. Опште мере се доносе након друштвеног дијалога и широког друштвеног консензуса, док се посебне мере доносе појединачно на нивоу организације.
 
Опште мере
Опште мере за остваривање и унапређивање родне равноправности јесу законом прописане мере којима се у одређеној области забрањује дискриминација на основу пола, односно рода, или налаже одговарајуће поступање ради остваривања родне равноправности. Опште мере обухватају и мере утврђене другим актима (декларације, резолуције, стратегије и сл.), чији је циљ остваривање родне равноправности.
 
Посебне мере
Посебне мере за остваривање и унапређивање родне равноправности су активности, мере, критеријуми и праксе у складу са начелом једнаких могућности којима се обезбеђује равноправно учешће и заступљеност жена и мушкараца, посебно припадника осетљивих друштвених група, у свим сферама друштвеног живота и једнаке могућности за остваривање права и слобода.
 
Посебне мере, у складу са општим мерама одређују и спроводе орган јавне власти, послодавци и удружења.
 
Приликом одређивања посебних мера морају се уважавати различити интереси, потребе и приоритети жена и мушкараца, а посебним мерама мора се обезбедити:
  • право  жена и  мушкараца  на  информисаност  и  једнаку  доступност политикама, програмима и услугама;
  • примена  уродњавања  и  родно  одговорног  буџетирања  у  поступку  планирања, управљања и спровођења планова, пројеката и политика;
  • промовисање једнаких могућности у управљању људским ресурсима и на тржишту рада;
  • уравнотежена заступљеност полова у управним и надзорним   телима и на положајима;
  • уравнотежена  заступљеност  полова  у  свакој  фази  формулисања  и  спровођења политика родне равноправности;
  • употреба  родно  сензитивног  језика  како  би  се  утицало  на  уклањање  родних стереотипа при остваривању права и обавеза жена и мушкараца;
  • прикупљање  релевантних  података  разврстаних  по  полу  и  њихово  достављање надлежним институцијама.
 
Посебне мере примењују се док се не постигне циљ због којег су прописане.
 
 
 
Мере, које се одређују у случајевима осетно неуравнотежене заступљености полова
 
ОШ,,Милисав Николић“ у Божевцу,  нема осетно неуравнотежену заступљеност полова у органима одлучивања, као и организационој структури, па тако овакве мере нису неоходне за унапређење принципа родне равноправности.
 
 
Подстицајне мере
 
Подстицајне мере представљају мере којима се дају посебне погодности или уводе посебни подстицаји у циљу унапређења положаја и обезбеђивања једнаких могућности за жене и мушкарце у свим областима рада.
 
 
Програмске мере
 
Овим  мерама  се  операционализују  програми  за  остваривање  и  унапређење  родне равноправности.
 
 Мере које ће школа предузимати
 
- Поштовање законом прописаних мера којима се забрањује дискриминација на основу пола, односно рода или налаже одређено поступање ради остваривање родне равноправности.
- Право на приступ информацијама под једнаким условима како за жене, тако и за мушкарце.
- Употреба родно сензитивног језика у свакодневном пословању и интерним документима.
- Транспарентност приликом запошљавања.
- Могућност једнаког учешћа у органима управљања школе како женама, тако и мушкарцима.
- Стручно усавршавање запослених  на тему родне равноправности.
- Увођење начела родне равноправности у све процесе финансијског планирања.
- Сарадња са органима државне управе, локалне самоуправе и другим институцијама.
 
Време за увођење мера: Континуирано.
Престанак увођења мера: мере су трајне тј. Нема временског ограничења и спроводиће се од дана усвајања Плана управљања ризицима.
 
4.2.Начин спровођења мера
 
За успешно остваривање и унапређивање родне равноправности одговорни су сви запослени у ОШ,,Милисав Николић“ у Божевцу .
У установи су жене ангажоване у много већем броју у односу на мушкарце, а и у Школском одбору школе именовано је више жена него мушкараца (4 мушкарац и 5 жена). Председник Школског одбора је мушкарац. Конкурси за попуњавање упражњених радних места оглашавају се јавно и транспарентни су, тако да Школа не може да утиче да се на посао пријављује већи број мушкараца или већи број жена, то углавном зависи од услова на тржишту рада.
У складу са Законом именовали смо лице задужено за родну равноправност чији је задатак да прати спровођење мера, унапређивање родне равноправности из делокруга школе, прати стање о полној и старосној структури запослених  и саставља извештаје о утврђеном стању, сарађује са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
 
4.3. Начин контроле мера
 
Контролу примене мера врши директор и лице задужено за родну равноправност.
 
5.Списак  државних  органа  и  организација  цивилног  друштва  које  се  баве унапређењем принципа родне равноправности
 
 
 
Редни број Назив државног органа/организације Контакт
телефон Email
  1.  
 Координационо тело за родну равноправност
Владе Републике Србије		  
011/361-9833		 [email protected] [email protected]
  1.  
 Сектор за антидискриминациону политику и родну равноправност Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог  
011/214-2021
011/311-0574		  
 
[email protected]
  1.  
 Заштитник грађана 011/206-8100 [email protected] [email protected]
  1.  
 Пoвeрeник зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти 011/243-8020
011/243-6464		                 [email protected]
  1.  
 Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом 011/311-3859 [email protected]
  1.  
 Центар за студије рода и политике
– Факултет политичких наука Универзитета у Београду		  
011/390-2961		  
[email protected]
  1.  
 Аутономни женски центар 011/266-2222
0800/100-007		 [email protected]  [email protected]
  1.  
 Атина 011/322-0030
061/638-4071		 [email protected]
  1.  
  
Виктимолошко друштво Србије		 011/228-8040
063/356-613
065/548-6421		  
[email protected]
 
 
6. ПОЧЕТАК ПРИМЕНЕ ПЛАНА
 
План почиње да се примењује почев од дана доношења.
 
 
 
Директор школе
___________________
Сребранка Томић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Образац
ИЗВЕШТАЈ
О СПРОВОЂЕЊУ ПЛАНА УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА
ОД ПОВРЕДЕ ПРИНЦИПА РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ
за период од 1. 1. 2023. до 31. 12. 2023. године
ОСНОВНА ШКОЛА,,МИЛИСАВ НИКОЛИЋ,, БОЖЕВАЦ
(назив подносиоца извештаја)
Назив:Основна школа,,Милисав Николић,, Божевац
Седиште и адреса: Божевац, ул.чаршија цара Лазара бр.1  12313  Божевац
Број телефона:012/281-145; 012/281-146
Електронска адреса: [email protected]
Веб сајт: https://osmilisavnikolic.nasaskola.rs
Матични број: 07142102
ПИБ: 101337698
План управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности
 Основна школа,,Милисав Николић,, Божевац (назив органа јавне власти),           Број: , 1841/23 донет : 29.12.2023.године у Божевцу (датум и место).
I. Резултати процене ризика који угрожавају примену принципа родне
равноправности:
1) Навести резултате процене извора угрожавања принципа родне равноправности
запослених лица и/или странака у процесу рада:
  • У 2023.години није било угрожавања принципа равноправности запослених лица у процесу рада. Пријем у радни однос се врши преузимањем и по конкурсу, па школа не може утицати на то ко ће се пријавити за пријем у радни однос. Већи број жена се опредељује за професију просветног радника него мушкараца.
2) Навести предвиђен степен вероватноће настанка ризика у плану управљања ризицима за
годину извештавања:
а) занемарљив
занемарљив,
б) мали
в) средњи
г) велики
д) изразито велики
3) Број регистрованих случајева угрожавања принципа родне равноправности у години
извештавања, разврстаних према степену ризика (уписати број):
а) веома висок (црвена)  0,
б) висок (наранџаста) 0,
в) умерени (жута) 0,
г) низак (зелена) 0.
4) Навести процену последица које су наступиле услед повреде принципа родне
равноправности код запослених лица и/или странака у процесу рада:
а) катастрофалне /,
б) озбиљне /,
в) умерене /,
г) мале /,
д) минималне /.
5) Навести резултате процене потреба и могућности за заштиту запослених лица и/или
странака у процесу рада од повреде принципа родне равноправности:
______________________0___________________________________________________
II. Мере предвиђене планом управљања ризицима од повреде принципа родне
равноправности:
1)  право жена и мушкараца на информисаност и једнаку доступност политикама, програмима и услугама;
2)  примена уродњавања и родно одговорног буџетирања у поступку планирања, управљања и спровођења планова, пројеката и политика;             
3)  промовисање једнаких могућности у управљању људским ресурсима и на тржишту рада;
4)  уравнотежена заступљеност полова у управним и надзорним телима и на положајима;             
5)  уравнотежена заступљеност полова у свакој фази формулисања и спровођења политика родне равноправности;
6) употреба родно сензитивног језика како би се утицало на уклањање родних стереотипа при остваривању права и обавеза жена и мушкараца;
7) прикупљање релевантних података разврстаних по полу и њихово достављање надлежним институцијама.
III. Информације о спроведеним мерама предвиђеним планом управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности:
1) сви запослени су једнако информисани о свим чињеницама релевантним за рад школе;
2) заступљеност  полова у управном органу, у тимовима и активима ;             
3)  пружање једнаких могућности за усавршавање свих запослених без обзира на пол;
4)          
5)          
IV. Разлози због којих мере нису спроведене:
1) Не постоји правило нити разлози због којих су на поједина радна места запошљавани у већем броју припадници одређеног пола, будући да се пријем у радни однос врши преузимањем и на основу конкурса. Школа је у обавези да распише конкурс за пријем у стални радни однос на порталу НСЗ-а  и  конкурс мора бити јавно доступан, уз поштовање процедура прописаних Законом и подзаконским актима без условљавања.
2)  Школа не може утицати на то ко ће се јавити на конкурс нити поднети захтев за преузимање;
3)  Дефицитарни кадрови.       
4)          
5) 
ЛИЦЕ ЗАДУЖЕНО ЗА САЧИЊАВАЊЕ ИЗВЕШТАЈА:
Име: Маријана Презиме: Вељковић Контакт телефон:012/281-145
Електронска адреса: [email protected]
Потпис:_______________________
Датум:29.12.2023.година
Место: Божевац
Директор
Основна школа,,Милисав Николић,, Божевац
                                                                  М.П.                        ______________________
Сребранка Томић
(печат и потпис одговорног лица)
Назив фукције, име и презиме руководиоца